У равници на сред села
никла нова школа бела
Дражевац је њено име
цео крај се дичи тиме.

У дворишту липе стоје
године и ђаке броје.
Многе ђачке тајне знају
ни ветру их не причају.

Школо наша мила,
много си нам драга.
Ми смо твоја брига
ми смо твоја снага.

У њој се вредно учи,
понекад се мало мучи.
Од првака до осмака,
она воли сваког ђака.

Прва знања и учења,
прва љубав и дружења.
Летећемо као ласте,
у твом се крилу расте.

Школо наша мила,
много си нам драга.
Ми смо твоја брига
ми смо твоја снага.